Ne jedna para glazura evropejca, da, vpročem, i bilo koga drugog turista u Norveškoj ne „ostanavlivasʹsâ“, lûbâsʹsâ, na kryšah nebolʹših udobnih domikov. I eto neuobičajeno: zelënye, «živi» kryši, maleni polusprâtani u zemlji domova, veseli ljudi i u čëm-to daže vdohnovlâût.
Norveška, kao i sve skandinavske zemlje, uvek se ponosi temom, koja se stara da živi u harmoniji sa prirodom. Travânye kryši pojavio se u Norveška na Farerskih ostrova eŝe v glubokoj drevnosti. Ovo je bilo zgodno i ekonomično: građevinski materijal pod rukom, posebnog uhoda kao što se ne zahteva, služilo je dugo, da bi se još i pomoglo zamaskirati od vraga. Na protâženiû soten let kryši domov zdesʹ pokryvali torfom, i so vremenem na njih raste trava, a koe-gde daže derevʹâ. Zeleni poklopci u ovoj strani nikog ne udivljuju i tradicionalni su.
Zeleni kryši u ovoj surovoj sjevernoj strani – tradicija, dostavljena od predkova. Osim toga, takva krova prilično dešëva, dugovečna, stabilizuje temperaturu u domi, poboljšava mikroklimat, obezbeđuje pouzdanu toplotu i hidroizolaciju, ona jača i pomaže u stabilizaciji građevine, obezbeđuje otegnutu šumoizolaciju, a takođe veoma dugo služi, ne zahteva nikakve popravke.
Norveški, dostojanstveno ocijenili i sumeli sačuvali naše zelene kršne na svojim kućama. U njih je uvek prijatno: letom hladno, a zimoj — teplo. Ovo je kvalitetno mesto za upotrebu u bilo kojoj klimatskoj zoni.
S početka 18 stoletija zelënye kršći stali su zamijeniti čerepične, kao i druge nove materijale (na primjer, šifer), koji započinju uspostavljanje tradicionalnih za Norvešku ekološke, lijepe i mile travânye kršne. «Nastuplenie civilizacii» počelo s gradov, no so vremene došlo i do seoske mestnosti.
Da bi sprečili ugrozu potpunog nestanka zelenih travânyh krova Norveške, mladi ljudi su počeli da sami vozrozdatʹ tradiciju «živih» kryša. Oni su s muzejima pod otvorenim nebom, zatim ukrašali domike za odmor u gorah… Postepeno zelene krupice iz trava i cvetova ponovo su postale popularne i modne. Osobym sprosom koriste se u gornim domovima i domovima za odmor turista.
Način od 2000 godina provodi se svake godine na natjecanju na vrhunskom krovu od prirodnih materijala, ustraivaemyj association Zelëny kryši Skandinavii.
V obŝem norveškom stilu harakterna odnoétažnostʹ doma. Takoj dom snaruži izgleda veoma prizemno, kompaktno, ali, vojdâ unutra, možete prijatno udivitesʹ, uvideti prostornu gostinskuû, sovmeŝënnuû s kuhinjom (éto standartnoe stroenie norvežskogo doma).
Glavno, što razlikuje norvešku (ravno kao i pročuju skandinavsku) arhitekturu, – to je prijatno „pripisivanje“ doma u okolnom pejzažu, stvarajući šedevr doma sa prirodom. V étom i sveden talant norvežskih arhitektov. Dom iz skale, na kraju obryva, na vodi, na veršinim gorama proizvodi upečatljivost prelepih stvorenja. Najviše značajni i autoritetni arhitekti Norveške bili su i ostali Svere Fen i Nilʹs Torp. Takie veličanstvene tvorenije kao Villa Busk i arhitektonsko biro «Snëhetta», nelʹzâ ne mogu da upomânutʹ a uvidev ih – nelʹzâ ne spasitʹsâ.
Videti že u našim krajevima, na koje raste trava sa cvetama – veoma neobično delo. No, nelʹzâ ne soglasitsâ, čto ova novinka bila za nas sve je prijatnim udivlenjem. Ovo neuobičajeno pojavljivanje postalo je potpuno svježe ideje za nove objekte, iako, naverno, prižilisali se tako što su «živi» kršći razveli čto za grad. Trava na domenu – zrelo nije samo neobično, ali i veoma simpatično i praktično.
