Tokom nekoliko desetogodišnjih Robert Mugabe bio je jedini i beskonačni lider Zimbabvea, praktično sinonimom državnosti ove zemlje. Ni događaji u posljednjih nekoliko godina pokazali su da je njegovo otklanjanje vlasti obošlo bez drugih potresa. Odobrena i pod garancijom Kitaja, grupa mlađih i pragmatičkih jednopartijskih sastava Mugabea postao je predsjednik u hodu mjegog vojnog perovrata u novembru 2017. godine, a zatim, u avgustu 2018. godine, postigla uspjeh, provela predsjednički izbor, koji je jedan od njih iz svog predstavnika – Émmerson Mnangagva – bio izabran novi poglavar države.
Novosti i više predskazujmo rukovodstvo Zimbabve izaziva interes u Kitaji i Rusiji. Nije se obžegšio na pustih obećanja Mugabea, Moskva će nastojati da se sarađuje sa Harareom ne samo u tradicionalnom sektoru sirovina, ali iu novim oblastima – na primjer, ruski stručnjaci su odigrali posljednje u izbornoj kampanji vlasti. Lokalni uspjeh može postati prologom u više sistemskom udjelu Rusije u političkim procesima na Afričkom kontinentu.
Platinovyj opyt
Prošedše u Zimbabve izbore mogu imati daleko daljnje posljedice za prisustvo u Rusiji u Africi. Sudija po svemu, to je bio prvi slučaj u postsovjetskoj istoriji, kada su ruski polittehnologi aktivno učestvovali u izbornoj kampanji na teritoriji afričke države. Bez utjecaja oppozicije u Zimbabveu, periodično je pokrenuo temu ruskog miješanja na prvi plan u svojoj agitaciji. Ovo se manifestuje kao želja da osvetli protivnike, tako i saznanje toga, da geografska struktura ruskih interesa postaje sve više razvijena.
Moskva zaista već davno pokušava izvući ekonomske dividende iz nalaženog političke saradnje sa Harareom, ali bez posebnog uspeha. Seja smena vlasti u Zimbabveu dala je nadu u regulisanju problematičnih pitanja po već započetim projektima i pregovorima o pokretanju novih, posebno teh, koji su važni sa tačke gledišta predizborne kampanje kandidata iz vlasti. Konkretno, u februaru 2018. godine Zimbabve je posetio osnovnog vlasnika «Uralhima» i vladara «Uralkalije» Dmitrija Mazepina (po sovmestitelstvu – glava delovog saveta Rusija – Zimbabve), u martu – glava MID RF Sergej Lavrov, u aprilu – generalni direktor «Alrosa» Ivanov-mladšij.
Naravno, svojom aktivnošću u Zimbabveu, Rusija potpuno ravnopravno ustupa Kitaju – najvećem stranom investitoru u ovoj zemlji i osnovnom izvoru deficitarne valute za zimbabvijske vlasti. Ni veliki broj kitajskog prisustva takođe ne vredi procenjivati: obim realizovanih projekata mnogokratno predstavlja sume zaraženih, kao što su, na primer, projekat izgradnje stalnog kompleksa u vrednosti od 4 milijarde dolara ili proširenje elektrostancije Hvange na 1 milijardu dolara. Poka že Kina ima skromnih 5–7,5% u izvozu-uvozu Zimbabvea, ustupajući ÛAR, pri čemu dolazi 50% spoljnotrgovinskog obrta. Kineski pristup, po cijeloj vidljivosti, predlaže da će prvo trebati osigurati politički utjecaj, potvrditi se u stabilizaciji i samo nakon toga prehoditi u realizaciju po-nastojećim velikim investicijskim projektima.
Pravitelstvo Zimbabve izjavilo je o svom interesu u Vostoku (Look East Policy) još 2003. godine. Ovo se predavalo kao odgovor na sankcije Sjedinjenih Američkih Država i EZ-a, ali je potpuno zauzeto stranim zapadnim investitorima do njih por ne smogla. Vo mnogo iz-za sopstvenoj posledovatelʹnoj i nedalʹnovidnoj politiki. Na primjer, iz-za rješenja za nacionalizaciju dobyču almazova u 2016. godini aktivnosti u Zimbabveu nisu lišile samo "vraždebne" transnacionalne Rio Tinto, ali i potpuno udružene ruske "Zarubežgeologije", kao i nekoliko kineskih kompanija.
DTZ-OZGEO, zajedničko preduzeće ruskog OAO «Zarubežgeologija» (OZGEO) i Fonda za razvoj Zimbabvea (Development Trust of Zimbabwe, DTZ), raspolagao je koncesijama za dobyču almazova u oblasti Čimanimani (Chimanimani) i zlatnoj dobi u oblasti Penalonga (Penha). Suma kapitalno uloženih SP procijenila je na 97 miliona dolara, a nakon reformi u konsolidaciji grana zimbabvijska strana prikupila je dolu ruske kompanije (40%) u DTZ-OZGEO svega za 5,4 miliona dolara i do tada nije regulisala sve obaveze koje zauzimaju i računa sa podrivačima.
Ruski upravljački direktor DTZ-OZGEO na slušanjima u parlamentu u februaru 2018. godine izjavio je da je vlada Mugabea «u mafioznom stilu» prihvatila kontrolu nad almazo- i zlatnom aktivom kompanije, napravivši tuda 80 dobro naoružanih radnika silovih struktura.
Slučaj sa DTZ-OZGEO naizgled demonstrira, kako je efikasan bio potpisan u 2012. godini, potpisan između Rusije i Zimbabvea o obezbeđivanju i uzajamnim zaštitom investicija, a takođe obećava „osobnog interesa“ ruske strane pri reformi almazodoživljavajućih grana u Zimbabveu.
Nije bilo manje od toga, kada su vlasti Zimbabve predložile ruskim investitorima da dobiju zlato u kvalitetu kompenzacije za almaz. Problem s ovim prijedlogom bio je u tom trenutku što u Zimbabveu djeluje državna monopolija na izvoz zlata, a za račune sa zlatodobitčikama iz deficitarnih valutnih rezervi u Centralnoj banci «nado se dogovarati».
Drugi značajni projekat za Rosiju u Zimbabveu – osvojena mesta za plaćanje platine Darvendejl (Darvendejl) kao kompanija Great Dyke Investments (Pvt) Ltd. Lokacija Darvendejl može biti velika u svijetu, obim investicija u projektu u horizontu do 2018. godine procjenjuje se na 2055 milijardi dolara.
Prvobitno u konzorcijumu za osvojena mestaroždenja u aprilu 2014. godine osnovali su grupu «Vi Holding» Vitaliâ Maŝickog, «Rosteh» i Vnešékonombank, a potom su u SP-u dobili samo AO «Afromet», dočernu strukturu «Vi Holdinga». Zimbabvijski učesnik projekta Darvendejl – kompanija Pen East Investments, vjerojatno povezana s voenskim rukovodstvom Zimbabvea. Prema nekim podacima, kompanija vodi polkovnik Šinga Dube (Tshinga Dube), rukovoditelj vojno-proizvodnog holdinga Zimbabwe Defense Industries, ZDI.
Istorija sa ruskim učešćem u razradu platinog mesta Darvendejl tânet od 2006. godine, toržestvena ceremonija pokretanja projekta sa učešćem Roberta Mugabea i Sergeja Lavrova počela je u septembru 2014. godine, a kompanija-operater Great Dyke Investments je potvrdila geologorazvedku na 30% odobrenog prisustva međunarodnym standardom svega 550 tona od prognoznih 1300 tona rezervnih metala platinove grupe, traženo na 60 miliona dolara.
Polittehnologi v Afrike
U posljednje vrijeme u svijetu teško pronaći izbornu kampanju, učesnici koji nisu govorili o ruskom miješanju. Ne stali sdelku i nedavne prezidentske izbore u Zimbabveu. Ostruju kritiku sa strane opozicije koja je oslobođena vizit glave CIK Zimbabve Priscilly Čigumby i posebnog savjetnika predsjednika Kristofere Mutsvangi u Rusiji u martu 2018. godine. Na susretu u CIK RF Priscilla Čigumba i Nikolaj Levičev raspravljali su o takvim podozrevajućim nastranim uzgrednim materijama, kao «voprosy elektoralnog suvereniteta».
Zbog toga su zimbabvijske vlasti tajno pripremile u izbornim bjulletenima u Rusiji sa «zarane prostavljenim» otmetkama o glasanju. Osobljenoj temi za SMI i političkim korisnicima klubova stalne su praćenje isporuke ovih bileta «tajnog bortom» iz Rusije u aeroportu Harare.
Neposredno nakanune glasovanje osnovnog oppozicionog kandidata Nelson Čamiza javno je izjavio da ruski i kineski rade zajedno s pravnom stranom ZANU-PF nad "falsifikacijom" rezultata glasanja. Po njegovim riječima, u jednom iz prigoroda Harare su se smještali 64 rossije, radeći na partijskoj vlasti i njenom pokretu Mnangagvu.
No glavna uloga u nedobrosovestnoj kampanji Mnangagvy, po verziji opozicije, igrali su sve že ne ruski, a kitajci. Bivši član politbjuro ZANU-PF Džonatan Mojo (Jonathan Moyo) je potvrdio, koji je povezan sa specijalistom NOAK-a uspostavio sistem biometrijskih birača birača, da bi se dalje manipulisalo pokazivačima i brojem glasova za kandidate vlasti. Po ovom lokalnom SMI-u, reč je došla od službenika Guandunskog centra za procenu bezbednosti informacionih tehnologija, pod egidom koji je i pri podrškom ministarstava državne bezbednosti KNR, prema američkim izvorima, deluje jedna od najuspešnijih u svetu kiberšpiona – APT3.
Pravda, nikakvi vesomyh dokaza ovih obvinenja nisu posledovali, i sami oppozicioneri posle dana glasanja o njima nisu upominjali. Učastvovanje stranih konsultanata, priglašenih jedne strane, u izbornoj kampanji ne sadrži sastav prestupa i nikako se ne ograničava međunarodnim normama. Rossijski konsultanti, ako su zaista prihvatili učešće u izbornoj kampanji u Zimbabveu, samo su pružili u mogućnosti naručivanja alternativnih zapadnih kompetencija u sferi elektrarskih tehnologija. Konkurencija – važno je za korisnika.
O planovima ruskih polittehnologa sudjeluju u zimbabvijskoj kampanji još u aprilu pisali su u svom blogu, na primjer, Stanislav Belkovskij. Konečno, «64 ruskih» – očigledno uvećanje: odmah masovno prisustvo nije bilo teško primetiti širokom krugu posmatrača. Nema pristale pažnje ruskih konsultanata u razvoju predsedničke kampanje u Zimbabveu sasvim očigledno. Samo u razlikama, skažem, od američkih birača u Zimbabveu, čak i opozicije, ne odriču zakonitost prisustva ruskih konsultanata, koji rade u Africi na priglašenoj jednoj strani – upravo tako, kao u desetinama drugih zemalja rade američki ili francuski.
U odgovoru na sankciono davlenje, Rusija počinje da se interesuje samim udaljenim točkama na karti – svim stranama, gde se nevelikim silama mogu podvesti skeptički nastrojene u Zapadnoj vladi. I v ovih stranah Rossiû stvarno ždut.
Desjatog avgusta 2018. godine, kada je zimbabvska opozicija protestovala, pokušavajući da ospori izbore rezultata, u Rusiji sa «specijalnim poslanjem» za Vladimira Putina postao je prvi potpredsednik i tenski lider u zemlji Konstantino Čivenga. On je učestvovao u ceremonijama otvaranja međunarodnih vojnih igara i susreo se sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom. U viziji ruskog SMI-a nije osveštao, a za Zimbabve je bio važan signal. Nezaduženo do ovog, 25–27. jula, predsednik Mnangagva posetio je BRIK u JUAR-u i sastao se sa predsednikom Vladimirom Putinom u svojoj predizbornoj kampanji – poseta u Johanesburgu stalna, po suti, ee kulʹminaciej.
Afrikanci shvataju, da ruski ne uspevaju da konvertuju rezultate svoje pomoći u direktnom političkom ili ekonomskom diktatu, čak iu jednostavnoj monetizaciji koja utiče na reč koja se ne ide. Stoga je vrlo prihvatljivo od Moskve u omiljenoj formi podrške. U Rusiji, u svojoj liniji, ima previše iskustva, informacija, kadrovskih resursa, da biste stvorili konkurenciju u Africi koja biva metropoliju ili Kitaju. Međutim, kao uloga sderživajuće, nezavisne sile, koja zahtijeva znatno manje resursa, Moskva se može pretendirati.
U Zimbabve Zapadu staviti sada zapravo nije na kogo. Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su odavno propustile kontrolu nad situacijom, a sada Kina i Južna Afrika – glavni partneri Zimbabvea, zainteresovani za političku i ekonomsku stabilizaciju zemlje. Mesta elity vosprinimaût Rossiû u kvalitet slabog, no hotʹ kakogo-to protivovesa kitajskomu vliâniû. Istina, konkurencija je mnogo nominalna, s obzirom na veliku ekonomsku zainteresovanost i nepodudaranje.
Vadim Zajcev, Andrej Maslov
