21. јануараstгодине, 11 исламистичких група окупило се да формирају Уједињени сиријски исламски фронт. Истог дана у Истанбулу је пропао покушај да се формира прелазна влада за Сирију после Бешара Ал Асада. 22-месечна побуна се наставља док се различите фракције боре да поразе владине снаге. Не мислим да ће ова најновија визија за стварање пан-сиријског отпора функционисати како је планирано. Ево зашто;
Није било уједињене опозиције Ал-Асаду од почетка устанака. Демографија и геополитика такође играју улогу у формирању опозиционих снага. Наравно, с обзиром на обиље верских и етничких разлика у Сирији, политички добици су везани за интересе укључених група. Ипак, тешко је рећи да једна етничка или верска група подржава одређену странку. Током мандатне ере Сирије, Французи су добро користили тактику „завади па владај“ како би додатно отуђили сваку групу од других. Ову стратегију је касније преузео Хафез Ал-Асад током процеса консолидације свог режима.
На унутрашњем плану, опозиционе групе су подељене као и сама Сирија. Иако сви имају један заједнички циљ реформисања Сирије на овај или онај начин, њихове методе о томе како то постићи разликују се међу групама.
У Истанбулу је формиран Сиријски национални савет (СНЦ) чији је прво био циљ да ненасилним протестима свргне владу. Они се противе страној војној интервенцији јер би сами желели да се баве својом земљом и ослањају се на Сиријце из дијаспоре. Савет је отворен за све Сиријце, али под „за све“ подразумевају недовољно заступљене групе. То је кровна организација која покрива друге групе као што су Сиријска муслиманска браћа, Курди и продемократске присталице. Национални координациони комитет чине левичари и неки Курди. Захтевају дијалоге и војно повлачење са улица. Они су против војне интервенције попут СНЦ-а, али за економске санкције. Све до успона исламистичких група, Слободна сиријска армија је била најактивнија у пружању отпора Асадовим снагама. Они су војни пребегли из Асадовог режима који су прешли у Турску и желели би да режим збаце. А ту су и омладинске групе. То су мушкарци и жене професионалног и социо-економског порекла који желе промене. У последње време исламистичке групе су на челу отпора.
Спољно, Сирија је попут црне рупе која привлачи суседне земље и оне чији су интереси усклађени са интересима режима. Све суседне земље су погођене кризом. Они који не деле границу са Сиријом, као што су Русија и Иран, увучени су због савеза који датирају из Хладног рата. Без обзира да ли је у облику избеглица, међународних терористичких група, ривалства суперсила или амбиција растућих регионалних хегемона, криза у Сирији може имати ефекте преливања. Стога се стране земље разликују у томе коју групу да подрже против или за Асада. Уосталом, као Реалполитика Оно што је њима важно је њихова сопствена популација.
Као што је горе написано, идеолошке и техничке разлике присутне међу сваком фракцијом спречиле су сиријску опозицију да буде унитарна. Бешар Ал-Асад је преживео оволико дуго у устанку, можда не толико због свог милитаристичког режима, колико због недостатка снажног отпора са једним циљем. Он се већ показао као најтврдокорнији владар Арапског пролећа. Осим ако опозиционе групе не оставе по страни разлике и сви се уједине за једну Сирију (опозицију која укључује и стране силе), бићемо сведоци више цивилних смртних случајева и можда прихватимо Сирију под Асадовом влашћу још много година.
ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТАЊА
Књиге
Роџер Овен, Држава, моћ и политика у стварању модерног Блиског истока (Рутледге, 2004)
Чланци
Доле наведена читања су доступна на ЈСТОР-у:
Рејмонд А. Хинебуш, Држава и цивилно друштво у Сирији (Тхе Миддле Еаст Јоурнал) стр. 243 – 257
Данијел Пајпс, Заузимање моћи Алавија у Сирији (Блискоисточне студије) стр. 429 – 450
Давид Робертс, Баатх и стварање модерне Сирије (Тхе Миддле Еаст Јоурнал) стр. 113 – 114
Џон Галвани, Сирија и партија Баас, (МЕРИП извештаји) стр. 3 – 16
Мајкл Х. Ван Дусен, Политичка интеграција и регионализам у Сирији (Тхе Миддле Еаст Јоурнал) стр. 123 – 136
Из Стратфора
Сирија, Иран и равнотежа снага на Блиском истоку од Џорџа Фридмана
Осмишљавање сиријске кризе од Рева Бхалла
У Сирији, опозиција се бори да добије страну подршку
