Novaâ kavkazskaâ vojna uže na poroge

Ja sam već kako-to pisao o tome, kada je u RF povoljnim nacionalnim sukobima, o tom, što je na Severnom Kavkaze, u Kabardino-Balkarskoj Republici, neožidano uspihnuli sukob između dva "titulʹnyh" naroda ove stvorene viševikami "komunalne republike".

Povodom je poslužila drevna – prije 310 godina – bitva na gore Kanžal između vojske Krymskogo Hana i Kneza Kabardija, bitva, hot i važna za svoje vrijeme, ali kao što je cijeli ovaj vijek malo ko je talasao i točno nije bio povod za međunacionalne sukobe.

Napisao sam da Moskva koristi za očuvanje svoje vlasti nad nacionalnim regionima drevnog principa „Razdelaj i vlastvuj“ – i „grad naprtnosti“ između pokorenih naroda može da se promeni centrom po njegovom miljenju, nastaje situacija trajnog konflikta i konkurencije između „mesta elitama“, uvek postoji mogućnost povisiti ili poniziti gradus ove napregnutosti, – piše Avraam Šmulevič Afterempire.info.

Problemi među balkarcima i kabardincima (kako i pročie međunacionalne probleme), u okviru postojećeg u RF sistemi ne rešavaju se u principu. Oni mogu samo na vreme zatuhatati, ali potom vspyvatatʹ ponovo. Pričem na bolee vysokom urovne. Polučaetsâ takaâ voshodâŝaâ spiralʹ konflikta. Gradus mežnacionalnog naprezanja sve vreme raste, poka delo ne završava se krovnim eksplozijom. Što daet Moskvu mogućnost da uvede vojsku, "navesti poretka železnoj rukoj", pokazati celom svetu i samim "nacmenam", što bez Moskve oni ne mogu da upravljaju čak i samim sobom.

Kako â i predskazyval, tolʹko jednim konfliktom na Kavkaze delo ne ograničitsâ.

Sljedećeg dana nakon izlaska ovog članka vspyhnul novi konflikt – na ovaj način između ingušama i čečenca.

Izazvalo se to, što je između Ingušetije i Čečne 25. septembra bilo napisano oglašenjem o "delimitaciji granica", po kojoj je 17 tys.ga zemlje uključeno u sastav Čečni.

Istorija étogo konflikta takova:

Napomnû, što je u SSSR postojala „komunalna republika“ Čečeno-Inguška ASSR, kuda su bila naseljena dva različita, hot i bliskih naroda – čečenci i inguši. Nakon raspada Saveza čečenci su odlučili dobiti punu državnu neovisnost, inguši – ostati u sastavu RF u kvalitetnim republikama. Pri čemu inguši preferira da ostane pod vlasti Moskve ne iz-za voli u imperskom kolonijalizmu i pamćenju iz Ermolova i Berije.

Delo u tom, što je posle deportacije 1944. godine deo zemeljskog Ingušetija bio predan u sastavu druge republike. Inguši su uvjereni, da ako značajna čast istoriskih teritorija Ingušetii (tako se zove Prigorodnyj rajon) bila je u sastavu Sjeverne Osetije, da bi izašla iz sastava RF za Ingušej označala tako što je poterala ove zemlje na svegda.

Među modernim Čečnim i Ingušetijem takođe postoje territorialʹni problemi, založennye bolʹšikami. Éto Sunženskij i Malgobekskij rajon sovremennoj Ingušetii.

U periodu sovjetske vlasti ove territorije neodnokratno “otfutbolivalisʹsâ” Moskvu od jednog naroda na drugom. U početku, 1920. godine, Moskva je stvorila na Severnom Kavkazu „komunalnu“ Gorsku ASSR, u čijem su sastavu bili formirani Sunženski kazački okrug i Inguška AO, koji su se delili između teritorija nynešeg Sunženskog okruga Ingušetija. Godine 1929. bio je upražnjen Sunženski kazački okrug, njegov južni deo (moderni sever i centar Sunženskog rejona Ingušetii, deo Malgobekskog okruga – iz-za kojih i ide nijedan spor) bio je uključen u sastav Čečenske autonomne oblasti. Godine 1934. Čečenska AO je bila ujedinjena sa Inguškom AO u Čečeno-Ingušku AO, koja je 1936. godine dobila status ASSR.

U procesu razdvajanja Čečensko-Inguške SSSR na Čečensku i Ingušku Republiku u 1991—1992. Malgobekskom i Sunženskom području ČIASR su došli u sastav Ingušetii. U izbjeći konflikta, lideri dvije republike početkom 90-ih Džohar Dudaev i Ruslan Aušev potpisali su izjavu o osnivanju komisije za razgraničenje teritorije. Pri ovome su se obratili, što ljubazan granica između bratskih naroda može biti samo uslovnoj. U Sunženskom području bile su ustanove dvije administracije — čečenska i inguška, u podčinima svake od kojih su bili naseljeni punktovi, zaseleni čečenci i ingušami.

Sporni rajoni – to su drevna teritorija vajnahov, jadro vajnahskogo etnosa, no krome simboličnog oni imaju i ekonomsko značenje – tamo je veliko neftegazovo mestoroždenje. I ova teritorija, po zaključku transakcije, othodi teperʹ Čečne.

Nije važno, čak i ekonomično, etno-političko značenje predavanih područja. Ovo mjesto smještaja odnog iz vajnaških subétnosa Orstho. Orsthoevcy (samonazvanie karabulaki) – etnička grupa vajnahov, koja se bavi promežutočnim položajem između ingušama i čečenca, ponekad ih čak i videluje u odvojenom narodu. Sejčas, po faktu, deo tejpov orsthoevcev nalaze se u sastavu ingušej, deo – čečencev. Peredavaâ u sastavu Čečni jadro istorijskoj territoriji Orstho, rukovodstvo Ingušetije temom samim kao što bi prešlo u sastav čečenskog etnosa svih Orstho, nudi ih svih smatrati upravo čečencima. To esteti, inguši nisu tolʹko territorialʹnye i ekonomičeskie, no i demografskie i čak „istorijski“ poteri.

U ovom trenutku ta činjenica, što je granica između Republike Ičkerije i Ingušetije, tako i nije bila tačna karta, nikome nije mešalo vesti nespešne pregovore. No prvo kadirovski parlament Čečni je otvorio svoje zemlje u nekoliko rajona Ingušetije, a sada, potpuno nepristrasno, pojavio se dogovor, koji su predložili za pisanje parlamenta Ingušetije.

U rezultatu čega i vspyhnuli sami masštabnye volneniâ u novoj istoriji Ingušetii.

Protestnye akcije načalisʹsâ 25. septembra u administrativnom centru Sunženskog rajona. Neskolʹko desâtkov mjesnih žitelja, ukazao je na zdanja rajonne administracije nesankcioniranog mitinga i izjavio o tome da ne dopuštaju prenose vlastima republikama, djelima zemljišnih površina u Češkoj. Sljedećeg dana građani su se okupili u Magase, kuda za podpisanja izjava na administrativnim granicama s Ingušetijem je pristao glava Čečni Ramzan Kadyrov. No narodni protesti nisu pomešali glavama Čečni i Ingušetiji podpisati dokument.

Posle čega 4. oktobra u prestonici Ingušetii Magase je započeo protest protiv ovog zemeljskog peredela. Popitka vlastej „pogovoritʹ s narodom“ je završila temu, da se čuvaju glave Ingušetii prišlo pucati u vazduh, da bi otklonili tolpu. U rezultatu Ûnus-Bek Evkurov pokinuo centar stolice republike pod vystrely. Na mitingu, sudiji po fotografiji i potvrđenim učesnicima, sobralo je nekoliko desetina hiljada ljudi. Vremenom mitinga nad pločom nekoliko krugova napravili su dva vojna aviona Su-25. Učesnici mitinga su objavili svoje beskorisne i nameravaju da dobiju stavove glava republika Ûnus-Beka Evkurova i premijera Zelimhana Evloeva.

So storony vlastej izgleda kao celenapravlennoe “raskačivanie lodki” – dovoljno je reći, što su poslanici inguškog parlamenta saznali o sadržaju dogovora samo u dan podpisa, kada je dostavljen njegov tekst. Prirodno, éto oslobodilo vozmuŝenie i žitelej republika, i poslanikov. Ali kada russka vlast želi "po-tihomu" prodavati ugodne zakone i obraditi poslanike u potrebnom duhu - ona vrlo dobro umeet to raditi. Ne privlači pažnju i ne izaziva vozmuŝenie i čak podozrenje. Primeri takvih „rabota” privode čak i suvišne – mnogo ih je bilo za 25-letnu istoriju „novog ruskog parlamentarizma”.

Nastojeći razlog sukoba, po mišljenju poznatog čečenskog istoričara i pisca Rizvane Ibragimove, takav je: Mi smo bili svidjatelji toga, kao podkontrolisani specijalci Kremlju koji su protivostajali unutar čečenca i u konačnici razabrali dvije vojne. Sejčas Kremlʹ nalazi se u krajnje teškom položaju, pošto većina rossijan poneo, čto iz sebe predstavlja njihovu vlast. Protestna nastrojenost raste po cijeloj strani, Putinov rejting je do minimuma. Zbog toga nije isključeno, što upravo specijalne službe preko svog agenta nagnetaju strasti u okviru podpisanog dogovora. Rasčet banalan i prost. Straviv između sebe čečencev i ingušeja, oni otkrivaju pažnju Rusije i blokiraju proteste protiv politike Putina i njegove „Jedine Rusije“.

Bespokoitʹsâ Kremlû estʹ o čëm.

Koncem avgusta — prve polovine septembra 2018. godine pražsko informaciono agentstvo “MediumOrient” objavilo je pitanje javnog mišljenja u Dagestanu, Ingušetiji i Kabardino-Balkarskoj.

Opros pokazao: na Severnom Kavkaze rejting Vladimira Putina pada na fone ekonomskog pada. 71,6% žitelja Severnog Kavkaza smatra da u njihovoj republici narušava prava čoveka. Većina – što ih ekonomsko stanje uhudšaetsâ. I, nakonce, 30,3% oprošenih žitelja Severnog Kavkaza rešilo je da se kaže u javnom nepoznatom ličnom sociologu, da daju negativnu ocjenu Vladimira Putina kao predsednika zemlje. Treba još uzeti u obzir stanje na Kavkaze: specijalne službe i policija imaju potpunu vlast, svaki kavkasec lično zna ljude, koji su zaštićeni ili koriste "pravoočuvače". Za kritiku lokalnih i centralnih vlasti tamo je sasvim realno dobiti ne tolʹko pytki, rok, no i pulû. Tak čto čislo nedovolʹnyh na porâdok vyše.

Situacija s povjerenjem “garantu” u ostalim regijama RF nije bolja, pri ovom narodu je manje zapušen, manji nivo proizvola i represija. Po podacima, koji su objavili u dan početka volnenija u prestonici Ingušetii “Levada-centr”, nedoverie k Putinu u celom po Rossii za god vyroslo vtroe.

“Navedenie konstitucionnogo porâdka” – staryj sposob spaseniâ autoriteta vlasti pri takvih problema.