Evropska unija (EU) je uspostavljena tokom dva milenijuma iskustva. Posle vekova punih ratova, sukoba, krvi, suza... Evropski narodi su uspeli da ostave po strani sve vrste (barem eksplicitnog) antagonizma i da uspostave uniju zasnovanu na saradnji.
Identitet postaje smislen samo i samo ako postoje “mi” i “drugi”. U EU, bez ikakve sumnje, evropejstvo čini “mi” ili “nas”. Sve produbljiva konstrukcija evropskog identiteta zahtijeva unutrašnju koheziju i vanjsko osporavanje vis-à-vis relativnog drugog.
Ko je relativni „drugi“ EU?
Turci su tokom istorije bili relativno drugo za Evropu. Turci su bili zastavnik islama, a riječi Turčin i Muslim Evropljani su koristili naizmjenično.
Ako EU zanemari dimenziju identiteta, ona će postati obična ekonomska organizacija.
Članstvo Turske u EU biće za Evropljane „oproštaj“ od svih filozofskih i ontoloških principa.
Turska pripada drugoj civilizaciji. U procesu vesternizacije; pismo, obrazovanje, politički sistem... i toliko toga je izmijenjeno u Turskoj. Ali sve te promjene su u materijalnom svijetu. Duh je tu: samo sija!
Da sam EU; Bio sam Evropljanin; Učinio bih sve da Tursku izdržim.
EU je šansa za Evropljane. Ko može poreći činjenicu da je EU ostrvo mira, sigurnosti i blagostanja za Evropljane? Kao EU ne bih napravio nijednu fatalnu grešku i pokvario harmoniju svoje unije.
Kao Turska, možemo koegzistirati sa Evropljanima, ali ne možemo jednostavno biti isti!
