• Турска
  • Уметност и култура
  • Posao
  • Инвестирати
  • Мишљење
  • спортски
  • Мисао и књижевност
  • Туркестан
  • Свет
Петак, јул КСНУМКС, КСНУМКС
  • Пријавите се
Туркеи Трибуне
  • Турска
  • Свет
  • Posao
  • Travel
  • Мишљење
  • Туркестан
Без резултата
Виев Алл Ресулт
  • Турска
  • Свет
  • Posao
  • Travel
  • Мишљење
  • Туркестан
Без резултата
Виев Алл Ресулт
Туркеи Трибуне
Без резултата
Виев Алл Ресулт

Борц иигидин камцıсı мı? СУ ОСМАНЛИ БОРЦЛАРИ МЕСЕЛЕСИ

ТТ Туркце by ТТ Туркце
Јун 4, 2023
in Српски
Време читања: 6 мин читања
A A

Султан Абдулхамид, Дуиун-ı Умумиие идаресини курмакла дıс борцларı индиртмеие ве фаизлерини калдıртмаиа муваффак олду. Боилеце девлети мутлак бир уцурумун кенарıндан алдı… 

„Борц иигидин камцıсıдıр” дерлер. Халбуки Хазрет-и Пеигамбер, “Борц, азаптан бир парцадıр” буиурдугуна ве Исламииетте ихтииацı олана борц вермек цок севаб олдугу халде, заруретсиз борц алмак котулендигине горе, бу соз зугурт теселлиси олса герек. Еввела иц борц Османлı Девлети асıрларца кендине махсус мунтазам бир иктисади систем татбик етмис; гелири кадар харцамıс; кенди иагıила каврулмустур. Битмеиен Рус харблери узерине 1775’те иц борцланмаиа гидилди. Гумрук, маден, лиман гиби хазине гелирлери (мукатаалар) хисселере аирıларак, кар гетирен тахвиллер гиби халка сатıлдı.Ама бекленен фаидаиı темин едемеди. Бу ара бир Муслуман хукумет олан Фас Султанлıгı’ндан борц алıнмак истендиисе де, вазгецилди. Султан ИИ. Махмуд заманıндаки сииаси хадиселер ве харблер себебииле девлет ииице мали сıкıнтıиа дусту. Халефи Султан Абдулмецид заманıнда 1839’да бир дахили истикраз (иц борцланма) оларак илк дефа кагıт пара (каиме) цıкарıлдı. Бу аслıнда иıллıк %8 карлı бир хазине тахвили био. Борцу борцла одемек Кıрıм Харби’нин малииеие гетирдиги оптерећење јер Ресид Паса’нıн садразамлıгı сıрасıнда 1854’те илк дефа бир харици истикраз (дıс борцланма) иапıларак девлетин базı гелирлери карсıлıк гостерилмек суретииле Ингилтере ве Франса’дан дуг алıндı. Бу меблаг КСНУМКС милион стерлиндир.Иаигıн канаатин аксине, дıс борцлар, Долмабахце гиби сараилара харцанмıс дегилдир. Бу масраф, 5 милиона лира тутан емисион фаркıндан карсıланмıстıр Метал паранıн, номинални дегери иле баскı масрафı арасıндаки емисион фаркı, хазиненин гелиридир. Боилеце мемлекет бир уметничко дело казанмıс; бу кадар пара миллетин цебине гиререк бинлерце аиленин иузу гулмустур. Сараи иапмак бир исраф дегил, ихтииацтıр.Султан Азиз заманıнда аскери масрафларıн гиттикце артмасı узерине девлетин мунтазам борцларı КСНУМКС милион лираиı булмустур. Бунун ицин сенеде 14 милиона ре’су’л-мал акцеси (бир неви фаиз) оденмектедир. Бутце ацıгı да КСНУМКС милион лирадан фазладıр.Артıк борцу борц иле одемектен баска бир сеи иапıламамактадıр. Харици истикраз булунамадıгı заман, Галата банкерлеринден агıр сартларла борц алıнмактадıр. Билхасса Босна ве Херсек исианı, хазиненин кокуне кибрит суиу екти. Ве ифлас иланı Русиа тарафтарлıгı себебииле Недимоф диие анıлан ве сииасет ицабı заман заман хукумете гетирилен Садразам Махмуд Недим Паса, 1876 сенеси Рамазан аиıнда, Рус сефири Игнатиеф’ин телкини ве Адлиие Назıрı Мидхат Паса’нıн тесвикииле бир тензил-и фаиз карарı алдı.Мидхат Паса ве екиби, о геце, саррафларıила анласıп елиндеки консолиди куллииен сатмıс; 2 саат сонра ифлас карарı илан олундугунда бир богатство казанмıслардıр. Дигер назıрлар да боиле харекет етмис; садеце Султан Азиз бу серефсизликтен узак дурарак 2 милиона лира каибетмистир.Рамазан Карарнамеси иле дıс борц фаизлеринин иарıсı 5 сене муддетле тензил едилмис; бу 7 милионун 5’и бутце ацıгıна, 2’си аскери масрафлара тахсис олунмустур. Халбуки девлетин вазииети гери каланı биле одеиецек халде дегилди. О заман ицин боиле бир тедбир белки зарури иди ама, алакадар девлетлерле алацаклıларıн ресми ве иазıлı мувафакати алıнмадан бу иола гидилмеси фелакет олмустур.Девлетин ифласıнıн иланı демек олан бу мораторијум узерине, билхасса бас алацаклıлар Ингилтере ве Франса олмак узере, Аврупа’да буиук инфиал догду. Ицериде ве дıсарıда Османлı хисселерини алмıс оланлар ифлас етти. Бу да девлет ве -санки месул оимус гиби- падисах хаккıнда бир мрзети хасıл етти. Девлетин дуниа нездинде зерре кадар итибарı калмадı. Борц алма имканı да калмадı. Игнатииеф боилеце максадıна кавусмус олуиорду. Бу весилеиле глобал сермаие, Султан Азиз’и тахтıндан ве цанıндан етмистир. Индирилен борцМидхат Паса’нıн мемлекети сурукледиги 1877-78 Османлı-Рус Харби (93 Харби) себебииле Галата Саррафларı ve Османлı Банкасı’ндан борц алıндı. Султан ИИ. Абдулхамид, герек бу харб ве герексе амцасıнıн сон заманларıндан бери девам еден Румели исианларı иузунден бусбутун артан бир мали бухрана варис олмусту. Буиук бир музаиака (дарлıк) ициндеки девлет хазинесинин ицте ве дıста хицбир итибарı калмамıстı.Османлı хукуметине 93 Харби’нден долаиı Русиа’иа 74 милиона лира тазминат одемеси кесилмисти. Падисах, бунун 40 милионуну, Кıрıм Харби’нде Русиа’нıн одемеси герекен, анцак о замана кадар оденмеиен тазмината мукабил тутулмак узере индиртти; каланıнıн иıлда 350 бин лиралıк такситлер халинде ве фаизсиз оденмесини кабул еттирди.Падисах, хем хазиненин итибарıнı иаде етмек, хем де харби битирен Берлин Муахедеси иле бир тесвиие суретине багланацагı тааххуд едилен дıс борцлар иузунден девлетин басıна бир гаиле ацıлмасıнı онлемек истеди.1879’да Османлı Банкасı ве Галата банкарлеринден бир хеиетле анласарак, дıс борцлара карсı сенеде 1.350.000 лира одемек узере русум-и ситте денилен мускират (испирто), балıк, туз, харир (ипек), тутун ве еврак-ı сахиха (дамга) вергилеринин хасıлатıнı, мултезим (тахсилдар) мевкиине гецен бу хеиете бıрактı.Бир иандан да умуми борцлардан хазине лехине тензилат иапмак узере ецнеби тахвил хамиллеринин гондердиги мумессиллерле музакереие гиристи. 1881 сенесинде, хицри сененин илк аиı ицинде несредилдиги ицин Мухаррем Карарнамеси адı верилен бир 6 мадделик тааххуднаме иле борцлар бирлестирилди. Ве Дуиун-ı Умумииие О тарихе кадар девлетин бирикмис дıс борцу 252.801.885 Османлı лирасı иди. Русум-и ситтеие, Кıбрıс ве Сарки Румели вергилери екленерек, миллетлерарасı бир Дуиун-ı Умумииие идареси курулмасıна мукабил, борцлардан 146.364.651 лира тензил едилди; Теминат гостерилдиги ицин умуми борцлар нередеисе уцте бирине инди. Адı гецен вергилерин идареси иле иц ве дıс борцларıн тесвииеси, боилеце Дуиун-ı Умумииие Мудурлугу’не бıракıлдı. Бу, девлетине мали истиклалине уигун олмамакла берабер, борц иекунунун уцте бирине инмеси, буиук бир мудахале весилесинин ортадан калкмасı ве нихаиет мали итибарıн иадеси, муфлис девлет ицин цок мухим ве хаиıрлı бир казанц олмустур.Дуиун-ı Умумииие идаресинде, 1’ер танеси Ингилтере, Франса, Авустуриа, Русиа, ​​Алманиа ве Италиа’манлı, 2 7 аза вардı. Азалıк муддети 5 сене иди. Бугун Цагалоглу’нда Истанбулска средња школа за дечаке олан бинада професионел бир усулде фаалииет иурутурду. 20’ден фазла сехирде ексериси Османлı 5 бинден фазла мемуру вардı. Османлı бурократларı, мали дисиплини бу саиеде огрендилер.Гелирлерини повећати адıна, Бурса’да ипекцилигин инкисафı; балıкцıлıгıн дестекленмеси; Гемлик, Мурефте, Муданиа лиманларıнıн ацıлмасı, Кониа овасıнıн суланарак генислетилмеси гиби фаидалı пројелер де иурутерек мемлекетин калкıнмасıнда мусбет рол оинамıстıр. Малииенин бозук олмасı, економинин коту олдугу манасıна гелмез. Икиси аирı сеилердир. Девлетин хаисииети кнумк'т на КСНУМКС лира борц калмıстı. 30 сенелик бу девирде дıсарıдан алıнан 59 милиона лира, ески борцларıн оденмеси, бутце ацıгıнıн капатıлмасı, аскери ихтииацлар ве железницана харцандı.Султан Абдулхамид, Дуиун-ı Умумиие идаресини курмакла девлети уцурумун кенарıндан алмıстıр. Тахттан индирилдигинде (1908), дıс тицарет %4,3 фаза вермис; mилли гелир %1,5 артмıстı. Тарихци Бедии Сехсувароглу дер ки: „Дуиун-ı Умумииие Идареси, девлетин хаисииетини корумак, миллетин иарıнıнı емнииет алтıна алабилмек ве бу дагıнıк борцларı бир елде топламак ицин курулмустур.”Иттихатцıлар мемлекети текрар борц батагıна сурукледи; 10 сене ицинде гериде 45 милиону дıс борц укључујући КСНУМКС милиона фунти борц тактıлар!.. Лозан иле бу борцлар, Османлı Девлети’нден аирıлан девлетлере подела едилди. Туркиие’ие дусен 107 милиона лира таксилендирилди; сонра да мал оларак оденмеси кабул едилди.Иени рејим, импараторлугун хер сеиини реддетмис; ама борцларıнı кабулленмек зорунда калмıстıр. Болсевиклер, Русиа’да иктидарı еле гециринце, Царлıк борцларıнı устленмеии реддетмисти. 1990’дан сонра комунизмин иıкıлмасıила, Иелтсин заманıнда Рус хукумети, дıс дуниа иле достане мунасебет курабилмек адıна бу борцларı одемеии кабул етмистир.

Проф.Др.Екрем Бугра Екинци

Турска новине

Ознаке: дугТуркиие
Prethodna objava

Босна герцектен озгур мудур?

Sledeća objava

Борба између САД и Ирана за пост-Абади Ирак: Како ће Турска бити погођена?

ТТ Туркце

ТТ Туркце

Sledeća objava
Борба између САД и Ирана за пост-Абади Ирак: Како ће Турска бити погођена?

Борба између САД и Ирана за пост-Абади Ирак: Како ће Турска бити погођена?

Молимо Вас prijava да се придруже дискусији

Постаните колумниста!

Поделите свој глас на ТТ

  • Турска
  • Уметност и култура
  • Posao
  • Инвестирати
  • Мишљење
  • спортски
  • Мисао и књижевност
  • Туркестан
  • Свет
Туркеи Трибуне

© 2026 Turkey Tribune. Сва права задржана.

Turkey Tribune - Међународни глас Турске

  • О нама
  • Политика приватности
  • Контактирајте нас
  • Реклама
  • Врите Фор Ус
  • Бесплатне књиге

Pratite nas

Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог у наставку

Заборављена лозинка?

Дохватите лозинку

Унесите своје корисничко име или адресу е-поште да бисте ресетовали лозинку.

Пријавите се
Без резултата
Виев Алл Ресулт
  • Турска
  • Уметност и култура
  • Posao
  • Инвестирати
  • Мишљење
  • спортски
  • Мисао и књижевност
  • Туркестан
  • Свет

© 2026 Turkey Tribune. Сва права задржана.

Ваш текст